Dva meseca i dve nedelje u Argentini prođoše. Pišem ovo iz prevashodno sebičnih razloga, za Vladimira, Branislavu, Mišu i druge iz budučnosti, kojima ove reči i događaji tada neće biti na nivou reprodukcije, već samo sećanja ili uspomena. Zbog toga ne vodim računa o struktori ili toku misli i događaja. Možda će koristi i nekima iz sadašnjosti.

Globalna ekonomija i mikroekonomija

Argentina je bogata zemlja. Iako će većina argentinaca reći da je stanje u državi loše, da je ekonomija u kolapsu, i dalje je to mnogo bolje od onoga na šta smo navikli u Srbiji. Imaju problema, kao i mi, sa odromnim administrativnim aparatom, zapošljavanjem preko veze, korupcijom (uvučenom duboko i u policiju i sudstvo), a najveći problem svakako je što je vlast Kristine Kirchner poklekla pod uticaje SAD i njihovih multinacionalnih korporacija koje besomučno crpe njene prirodne resurse. Njen pokojni muž, Nestor Kirchner je za vreme svog predsedničkog mandata (2003-2007) vratio sav spoljni dug Argentine MMF-u, prekinuo nepovoljne trgovinske ugovore sa SAD. SAD se to svakako nije svidelo, dobio je rak i nije ponovo kandidovao za predsednika, iako je imao većinu od 60% biračkog tela. Za taj period danas kažu da se mnogo bolje živelo u Argentini.

Što se tiče novca bitno je znati da postoje dva kursa za zamenu dolara u pezos, zvanični (1 $US = 9 pezosa) i ulični (curse blue, 1 $US = 15.5 pezosa). Stanovanje, sa stanovišta tangoa, a i lepote kraja, preporuka je San Telmo (sadrši dosta tango škola, nekoliko milongi, miran je kraj, bezbedan i ima dosta duha i tradicije) ili Palermo (glavne milonge, Canning i La Viruta). Mikrocentar ne preporučujem zbog ogromne gužve, uskih ulica, previsokih zgrada, prljavštine i stotina i stotina beskućnika. Za sve vreme nismo imali nikakvih problema što se tiče krađa ili pokušaja krađa, mada smo čuli nekoliko priča od ljudi kojima su pokušali ukrasti telefon na ulici, ili novac na autobuskoj stanici. Treba se čuvati sve vreme, to zasigurno. U San Telmu smo pronašli čist i bezbedan hostel, dva bloka od metroa za 220 pezosa po danu (~14 $US) za sobu sa kupatilom za dve osobe. Može se naći i povoljnije, soba u nečijoj kući, i za 200 $US mesečno. Prevoz je dosta povoljan, gradska vožnja autobusom je 3.5 pezosa, metroom 4.5 pezosa. Po danu najbrže je ići svakako metroom, a autobusi voze celu noć. U prodavnicama (kineski supermarketi i lanac prodavnica Dia su najpovoljniji) dosta cena je slično kao kod nas, npr. svež hleb 5 pezosa, mandarine 7-10 pezosa po kg, banane ~20 pezosa, 1kg pirinča, sočiva ili 0,5 kg leblebija staje oko 10 pezosa, karamel krem (dulce di leche, 0,5kg) ~14 pezosa. Postoji dosta kineskih restorana sa raznovrsnom hranom koja staje 7-8 pezosa za 100g. Parče najbolje pice u Argentini (Ugi) je 12.5 pezosa.

Generalni utisci

Pored toga što je svetska prestonica tangoa i grad sa puno duha i kulture, za duži ostanak ili život Buenos Aires (16 miliona duša) nije lepo mesto. Nedostaje zelenih površina, u mnogim delovima veoma je teško doći do sunca u toku dana zbog previsokih zgrada ili uskih ulica. Iako postoji zeleno ostrvo spojeno sa samim centrom grada, Reserva Ecologica Costanera Sur, u samom gradu ga fali. Generalni utisak je da je grad dosta prljav, trotoari su svuda razrovani, tako da pri šetnji ulicom obavezno mora gledati dole da ne bi došlo do iskretanja stopala. Gradovi na severu, Corrientes, Resistencia (po 300 000 stanovnika), Salta (700 000 stanovnika) su manji, mirniji, sa vise zelenila i lepši za život, a opet sa veoma visokim nivoom kulture i mnoštvom visokoobrazovnih ustanova. Engleski jezik zna sličan procenat ljudi kao i u Srbiji, tako da je šteta otići tamo bez barem malog znanja Španskog, koji se tamo, veoma brzo, može mnogostruko unaprediti.

Argentinci, generalno jesu fini i predusretljivi (ne važi za vozače autobusa koji su često stoka, iskoristiće priliku da ne stanu na stanici, samo projure tik pored čoveka ili se prave da nisu videli na vreme podignutu ruku), nisu preterano marljivi i često je moguće videti na ulici ili u zgradama kako je nešto skarabudženo umesto da bude napravljeno onako kako bog zapoveda. Kažu da se od svih pravila u Argentini jedino poštuje pravilo tango ronde.

Usred milonge (gore-desno) počeo je sa plafona da šiklja jak mlaz vode. Organizator je mirno primakao bure koje je tu stajalo i preusmerio vodu, takođe pripremljenim, sistemom cevki i levka da se sliva u bure. Muzika nije prestajala, a ljudi su se samo pomerili u drugi deo sale koji je bio suv. Na plafonu se vidi da su iskusno budžili ranije neke gume, kako bi predupredili curenje. Urađeno na način – chinga tu madre.

Tango

Svakoga dana u Buenos Airesu se održava između 20 i 30 milongi! Iako nivo plesa svakako nije svuda visok i da se dešava da prosek godina posetilaca bude preko 60 godina (milonga vieja, starački dom), sam broj je više nego fascinantan. Iako dosta plesača u Buenos Airesu ima preko 50 ili 60 godina, njihovo plesno iskustvo je 5 do 10 godina i gotovo je nemoguće pronaći nekog ko pleše tango preko 30 ili 40 godina zbog toga što se 70ih i 80ih godina, za vreme vojne hunte tango gotovo uopšte nije plesao, bio je zabranjen. Kada smo pitali jednog dekicu za razliku između tangoa sada i u vreme kad je imao godina kao mi odgovorio nam je: U vašim godinama igrali smo rok en rol, sving, kumbiu, tango nije postojao. Zaista jedine dve milonge koje su postojale u tom periodu su El Beso i Nino Bien. Imali smo sreće da upoznamo dosta ljudi iz Buenos Airesa koji plešu 10-15 godina i njih valja saslušati i poslušati gde treba ići na milongu i kog dana u nedelji. Na prvom mestu su svakako salon Canning i La Viruta. U La Virutu je besplatan ulaz radnim danima i nedeljom posle 1 ujutru, a petkom i subotom posle 3 ujutru, i tada se ujedno i najbolje pleše.

Dobro je posetiti i sledeće milonge:

1. Milonga Zucca, Region Leonessa, Humberto Primo 1462, nedelja.

2. Cheek to Cheek, Sreda, 20h, Corrientes 4634

3. Bicicleta, Goritti, mada je poslednjih par puta značajno opao nivo plesa, a uz to su puštali dosta ne-tango muzike i kortine od par minuta.

4. Milonga na plaza Dorrego u San Telmu, nedeljom u organizaciji čuvenog El India, uličnog plesača tangoa koji ima svoj jedinstven stil plesa

5. Cochabamba 444

Cachirulo milonga (Obelisco tango) kao i milonga u El Beso su dve tradicionalne milonge na kojima se partneri pozivaju na ples isključivo preko kabesea. Veoma su zatvorene, striktne i ponekad je veoma teško zaplesati osim ako niste argentinac koji pleše šou. Cachirulo je čak napravljen tako da na jednoj strani sale sede samo muškarci, a na drugoj žene, kao u crkvi ili džamiji (slika). Ko je rekao sekta? Jel neko rekao sekta? Pred početak većine milongi drži se čas tangoa koji je gratis za posetioce milonge, što valja iskoristiti. Ulaz na milonge je 30-100 pezosa (2-7 $US). Neke su gratis, ali očekuju dobrovoljnu donaciju.

Od profesora koji drže grupne časove tangoa izdvojio bih:

1. Aurora Lubiz, broj jedan za tehniku, žena koja bira članove žirija na svetskom prvenstvu, časovi su joj veoma dobro osmišljeni i pripremljeni, sistematična je i postupna, a pre svega ljubazna.

2. Gabrijela Elias, broj jedan za milongu.

3. Analia i Marchelo Estilo tango, fenomenalan par, muzikalnost i tehnika.

4. Tanguito Cejas, bio je sudija na svetskom prvenstvu u salon tangou, struktuirani, osmišljeni časovi, sa tehničkim vežbama, ne znam kako ostalima, ali nama se baš dosta posvećivao na časovima.

5. Ugo Danijel, dinamika pokreta, fenomenalan plesač i šoumen, nažalost lošiji profesor jer mu časovi nisu struktuirani, predaje šta mu padne na pamet i voli da se pokazuje pred učenicima.

6. Demijan Garsia, odličan, struktuirani časovi, tačno zna šta koji čas želi da prenese, dobar je kao i kao osoba, hoće da pomogne.

7. Horhe Firpo, zagrljaj, osmišljeni časovi, veliki majstor, raniji partner Aurore Lubiz

Časovi tangoa su od 50-120 pezosa (3-8 $US).

Muzeji

Veliki izbor muzeja, raznih tematika. Ulazi su najčešće 10-20 pezosa, a često i besplatni za studente. U Buenos Airesu vredi posetiti Collection de Arte Amalia Lacroze u Puerto Maderi, zatim MALMA (Museo de Arte Latinoamericano) koji pored izvrsne kolekcije slika sadrži i fenomenalnu kolekciju figurica indijanskih plemena od pre 2300 godina:

Frida Calo

Museo Nacional de Belles Artes sadrži dela Rembranta, Valaskeza, Van Goga, Monea, Tuluz Lotreka

U gradovima na severu najzanimljiviji su muzeji sa indijanskom (aboriginal) kulturom. Najfascinantniji je muzej Alta Montana (Salta) gde su izložena mumije.

Jedno od tri mumificirana deteta koje su Inke prinele kao žrtvu bogovima, pronađeni na vulkanu Llullaillaco 1990. godine, 6740m nadmorske visine. Predmeti koji su pronađeni pored mumificiranih tela.

Za razliku od Inka koji su bili tehnološki veoma napredni, sa razvijenom državnom upravom, trgovinom, izradom metalnih predmeta, plemena na severoistoku, Guarani i Wishi živeli su nomadski u džungli uzimajući od nje sve što im je potrebno za život. Danas, usled preterane seče džungli na severu radi sejanja soje, izgubili su mogućnost za takav život i bivaju prisiljeni da se asimiluju u savremeno društvo, što njima nikako ne ide. Najčešće žive u teškim životnim uslovima, siromaštvu, izvan naselja, a deo se bavi izradom umetnina koje prodaju u gradovima.

Putovanja

Sever Argentine je odličan za putovanja. Dosta je mirniji, bezbedniji, a cena prevoza je i dalje niska. Pored Iguazu vodopada i nacionalnog parka Iguazu najfascinantniji su pejzaži u okolini Salte - Cachi i Cafayate. Snimci koji prate potovanje po severu Argentine: https://www.youtube.com/watch?v=4hWU0w3dvI8

U srpskom jeziku reči anarhija se najčešće pripija značenje bezvlašće, haos. Pravo značenje je bezautoritativnost, društvo bez autoriteta. Upravo takvo drustvo za svoje okruzenje je pozeleo Raul Prchal, pisac, filozof, utopista i covek cija je kuca (ili kako je on zove zamak) uvek i za sve otvorena. Rodjen u Buenos Airesu 1942. godine, studirao agronomiju i filozofiju, 1966. zajedno sa Lanzom de Vastom (ucenikom Gandija) u Kordobi kreira Drustvo Arka. Propagirali su bavljenje umetnosti i poljoprivredom. U tada zatvorenoj Argentini nije bilo tolerancije za tako nesto, usled cega sa zenom i cerkama disidira za Francusku. Po povratku u Argentinu, 1975. godine naseljava se u malom mestu u Andima, Humahuaka (naseljenu vecinski indijanskim stanovnistvom), gde i dan danas zivi i pise, u svojoj zemljanoj, prometnoj kuci, bez autoriteta, struje i drugih tehnoloskih novotarija, ali punoj prijatelja i sumislilaca. Napisao je 9 knjiga, od kojih su dve ekranizovane.
Nismo imali priliku da ga licno upoznamo, jer je trenutno je u bolnici i uspesno se oporavlja, ali su nam njegovi prijatelji preneli deo njegovog duha, entuzijazma i dela.
https://m.youtube.com/watch?v=VZiXS1nPFYI&a