Slike sa objašnjenjima koje prate ovaj blog:
21. jul, Sreda
Po sletanju na Barajas aerodrom, i izmene 3 metro linije stigosmo do
centra oko 21h. Izlazimo iz metro stanice Gran Via, uzbudjenje raste, Madrid je tu...
na dohvat ruke... Prvo sto ugledasmo je čuvena zgrada Telefonica gde se
obicno odrzavaju koncerti. Da... Tu je... i jos nesto, DAN! Napolju
je dan. Tek oko 22:30, 23h se smrkava! Zivela Spanija! Priroda je bas
darezljiva. Smestismo se u nasu 4-oro krevetnu spavaonicu. E sad, razlika izmedju
spavaonice i sobe je sto uz spavaonicu dobijete i jednu prijatnu Kubanku. Zivela Spanija. Hostel čist, da se ne poveruje. Krecemo u večernju šetnju i gle srece! Jugović! Kolega Miodrag! Eeee, srece kad Jugovic sretne Jugovića van Juge ;)
Obiđosmo Retiro park i oko 1 se vratismo na spavanje. Nema ni traga od komaraca!
Po sletanju na Barajas aerodrom, i izmene 3 metro linije stigosmo do
centra oko 21h. Izlazimo iz metro stanice Gran Via, uzbudjenje raste, Madrid je tu...
na dohvat ruke... Prvo sto ugledasmo je čuvena zgrada Telefonica gde se
obicno odrzavaju koncerti. Da... Tu je... i jos nesto, DAN! Napolju
je dan. Tek oko 22:30, 23h se smrkava! Zivela Spanija! Priroda je bas
darezljiva. Smestismo se u nasu 4-oro krevetnu spavaonicu. E sad, razlika izmedju
spavaonice i sobe je sto uz spavaonicu dobijete i jednu prijatnu Kubanku. Zivela Spanija. Hostel čist, da se ne poveruje. Krecemo u večernju šetnju i gle srece! Jugović! Kolega Miodrag! Eeee, srece kad Jugovic sretne Jugovića van Juge ;)
Obiđosmo Retiro park i oko 1 se vratismo na spavanje. Nema ni traga od komaraca!
22. Jul, Četvrtak
Obilazak grada. Trgovi. Plaza de la Sol je odmah ispod naseg hostela. Tu je i Madrinjo medved ispod drveta JAGODE simbol grada! Popodne Prado! El Greco, Valaskez, Goja, Rembrant. Najve´ci utisak ostavile su definitivno Valaskezove Meninas i Surrender at Breaga. Takođe i Hieronimus Boš sa svojom nadrealističkom slikom iz 1503 godine, 4 veka pre nadrealizma (http://en.wikipedia.org/wiki/The_Garden_of_Earthly_Delights). 5 sati je malo, tesko za opisivanje!
23. Jul, Petak
Drugi dan u Madridu. Šetnja po neposećenom delu grada, poseta vertikalnoj basti (kao obicna bašta, samo stoji uspravno - http://www.greenpacks.org/2008/03/17/green-vertical-garden-wall-in-madrid/), Caixa forum sa fotografijama i posle svega drugi najpoznatiji muzej u Spaniji, Reigna Sofia. Vrhunac muzeja je svakako Pikasova Guernica (http://en.wikipedia.org/wiki/Guernica_(painting) ) koja izrazava njegov protest za bombardovanje baskijskog grada od strane Nemaca za vreme gradjanskog rata. Studentske kartice su nam itekako koristile za ulaske u sve muzeje. U ponoc uhvatismo bus za Malagu (oko 7 sati voznje).
24. Jul, Subota
Oko pola 7 čekali smo na stanici našeg couchsurfing domacina Alvara. Stigao je na biciklu i poveo nas k sebi. Oko 7h pocinje da svice. Alvaro je Meksikanac koji je na PhD studijama hemije ovdi. Mnogo dobar, pažljiv i odličan domaćin. Odmah smo pošeli da se osecamo kao kod kuce. Popodne nam je pokazao grad. Isli smo u rodnu kuću Pikasa i u muslimansku tvrdjavu iz 10og vela Alkazaba. On nas je vodio svuda i za sta god smo ga pitali svojski se trudio da nam pomogne i odgovori. Popodne - plaža, more!!! More u Malagi nije nesto posebno, al ipak to nam je prvo kupanje ove godine (mislim u moru). Sto se tice nase majke dodao bih samo da redovno jedemo, kupujemo hranu, vođe, povrće, hleb, sir, a bome sam vodio i Miđu u MekDonalds. Probali smo i bocadigo al nije
ništ posebno.
Oko pola 7 čekali smo na stanici našeg couchsurfing domacina Alvara. Stigao je na biciklu i poveo nas k sebi. Oko 7h pocinje da svice. Alvaro je Meksikanac koji je na PhD studijama hemije ovdi. Mnogo dobar, pažljiv i odličan domaćin. Odmah smo pošeli da se osecamo kao kod kuce. Popodne nam je pokazao grad. Isli smo u rodnu kuću Pikasa i u muslimansku tvrdjavu iz 10og vela Alkazaba. On nas je vodio svuda i za sta god smo ga pitali svojski se trudio da nam pomogne i odgovori. Popodne - plaža, more!!! More u Malagi nije nesto posebno, al ipak to nam je prvo kupanje ove godine (mislim u moru). Sto se tice nase majke dodao bih samo da redovno jedemo, kupujemo hranu, vođe, povrće, hleb, sir, a bome sam vodio i Miđu u MekDonalds. Probali smo i bocadigo al nije
ništ posebno.
25. Jul, Nedelja
Pikasov muzej u Malagi i Botanička basta sa gomilom palmi i
drugih tropskih biljaka. Alvaro je morao da radi, pa smo Mico i ja
išli sami. Mama, posle muzeja smo jeli šavurmu (slicno kao gyros i
kebab), koju smo videli juce o koju je Miđo koristeci samo njemu
svojstveno culo, pronasao nepogrešivo. Popodne plaža, kupanje.
drugih tropskih biljaka. Alvaro je morao da radi, pa smo Mico i ja
išli sami. Mama, posle muzeja smo jeli šavurmu (slicno kao gyros i
kebab), koju smo videli juce o koju je Miđo koristeci samo njemu
svojstveno culo, pronasao nepogrešivo. Popodne plaža, kupanje.
26. Jul, Ponedeljak
Poranili smo ujutru, pozdravili se sa Alvarom, nedostajace
nam taj veseli Meksikanac, i uputili se ka Nerji (cita se Nerha -
balkon Evrope). Sat ipo vremena voznje busom od Malage. Tu su nam
domacini Kuli i Rolph, Estonci, koji su se doselili ovde pre par
godina. Samo mesto je prelepo, mali grad iz 14 veka sa turistima iz
celog sveta. Njih dvoje drze Internet kafe. Nemaju mnogo vremena da budu sa nama. Cim smo stigli Kuli nas je odvela do sobe, pokazala gde ćemo da spavamo, da jedemo, da se peremo, dala nam ključ i rekla da mora da se vrati, tako da smo, kroz 10 minuta nas dvojica ostali sami, kao da je cela kuća naša, u ovom prelepom mestu. Prosto je neverovatan stepen poverenja koji imaju ovi ljudi. I nista ne traze za uzvrat, kaze Kuli, samo se vi opustite i to je sve. Svojski smo se trudili da im pomognemo bar oko kućnih poslova, a i da ne ostavimo nered za nama.
nam taj veseli Meksikanac, i uputili se ka Nerji (cita se Nerha -
balkon Evrope). Sat ipo vremena voznje busom od Malage. Tu su nam
domacini Kuli i Rolph, Estonci, koji su se doselili ovde pre par
godina. Samo mesto je prelepo, mali grad iz 14 veka sa turistima iz
celog sveta. Njih dvoje drze Internet kafe. Nemaju mnogo vremena da budu sa nama. Cim smo stigli Kuli nas je odvela do sobe, pokazala gde ćemo da spavamo, da jedemo, da se peremo, dala nam ključ i rekla da mora da se vrati, tako da smo, kroz 10 minuta nas dvojica ostali sami, kao da je cela kuća naša, u ovom prelepom mestu. Prosto je neverovatan stepen poverenja koji imaju ovi ljudi. I nista ne traze za uzvrat, kaze Kuli, samo se vi opustite i to je sve. Svojski smo se trudili da im pomognemo bar oko kućnih poslova, a i da ne ostavimo nered za nama.
27. Jul, Utorak
Trebalo je da bude tipičan penzionerski dan, onako kako moj
tatko voli kad ode na more (ustajanje, doručak, plaža, ručak, odmor, plaža, vecera, šetnja-kratka i spavanje), međutim probudili smo se oko pola 11, umesto u pola 9, otišli na plažu na sat vremena i vratili se na rucak, da uspemo, bar koliko-toliko da izvedemo penzionerski dan. Mmmmhhh... Pravi odmor i lencarenje.
tatko voli kad ode na more (ustajanje, doručak, plaža, ručak, odmor, plaža, vecera, šetnja-kratka i spavanje), međutim probudili smo se oko pola 11, umesto u pola 9, otišli na plažu na sat vremena i vratili se na rucak, da uspemo, bar koliko-toliko da izvedemo penzionerski dan. Mmmmhhh... Pravi odmor i lencarenje.
28-29. Jul, Sreda. Četvrtak
More. Pitam Miđu koliko je sati, on rece: 3:25. Pitam ga ponovo posle 2 sata isto pitanje, a on đe: 3:35! Mhhhh... Tooo... Odmor i lenčarenje. Nerja ima veci broj manjih plaza, tako da se svaki dan kupamo na drugom mestu. Slike govore mnogo vise. Na plazi smo zaključili da se svaki klinac zove Alvaro. Malo malo pa neka majka se dere ALVAROOOOOO, bien aqui...ALVAROOO NOOOO ESO. Pa posle opet. Uši da probije. A mali alvaro - LUDAK, trci po plaži... Ili uzme pa kopa rupu u pesku... LUDAK.
Popodne smo rekli domađinima da ih napustamo, a i Kulli nam je napisala jos kad smo se dogovarali za smestaj da mozemo ostati do 30. jula. Rolf nas je pitao gde cemo dalje i kad smo mu rekli da nismo jos odlucili predlozio nam je susedni gradic - Almuñecar.
30. Jul, Petak
Spakovasmo se i krenusmo gde nam je predlozeno. To je na putu za Granadu, sto nam je sledeca destinacija svakako. Takodje stari gradić, ima Arapski zamak iz 10. veka - San Migel i ostatke Fenicanske fabrike soli. U centru postoji stena sa krstom, ispod koje smo našli neke Špance i Japance kako kampuju. Posto je i nas plan bio da spavamo na plazi, upoznasmo se sa njima. Predvece oni odoše, a nama osta prostor izmedju stena za konak. Prelepa noć, talasi... Jos da je šljunak malo mekši.
31. Jul, Subota
Stigosmo u Granadu oko 15h. Probali smo da stopiramo tih nekih 60ak kilometara međutim sat vremena niko nije stao pa smo se vratili na autobus. U vodičima sam pročitao da stopiranje u Španiji i nije baš zahvalan zanat, a i sad smo se uverili. I pored totalno pogrešnih uputa za hostel na hostelworld-u (google maps) nađosmo ga za sat i po. Hostel Duquesa je još konforniji od onog u Madridu, a osoblje je izuzetno ljubazno i kooperativno. Krenusmo sa obilaskom starog dela grada, muslimanske Barie, katedrale. Sreli smo usput one Japance od juče. Španija je u stvari mala zemlja. Granada je neverovatna po tome što je bukvalno podeljena na deo sa evropskom i muslimanskom kulturom paralelnim ulicama Gran Via de Colon i Paseo de Alvira, udaljenim svega 50ak metara. Gran Via je moderna, evropska, a Alvira sa muslimanskom kaldrmom i godilom kasabalijskih radnjica i restorana. Ono što je još neverovatnije je gomila crkvica u muslimanskoj Bariji. Ovde su Muslimani još od pada Granade u ruke Katolika 1492. godine terani i ugnjetavani, a na prostorima cele Španije se smatra da je ubijeno oko 300 000 za vreme reconqueste. Uveče sam uspeo da izdejstvujem noćni obilazak grada sa članicom osoblja hostela.
1. Avgust, Nedelja
Oko 2h, dok sam se vraćao sa obilaska čuh grupicu ljudi koja peva na ulici nešto na meni veoma poznatom jeziku. Već sam bio prošao, ali morao sam da se vratim. Prišao sam im i kad sam im se obratio na srpskom oduševiše se i pozvaše me da im se obavezno pridružim. Tu su bili 4 devojke i muškarac (Julio, kolega) iz Sinja i Splita. Julio se veoma obradovao što više nije jedini muškarac. Pevali smo i pricali tu, dok se nije zatvorio lokal, a onda nas je jedan od konobara sa kojim su se upoznali, Sirijac, odveo u klub Crveni patuljak! Nastavili su da pevaju po ulici, a ljudi sa okolnih zgrada su nas prskali vodom. Na putu smo susreli čoveka obučenog u kostim velikog penisa. Julio se izgrli sa njim sa pozdravom: Ola, grande peno! Ludak!
Ujutru Alambra, verovatno najznačajnija muslimanska palata u ovom delu sveta (XI vek). Prelepa i skladna - http://sh.wikipedia.org/wiki/Alhambra. Popodne smo obišli park Federika Garsije Lorke i njegovu rodnu kuću, u centru parka. On je ubijen nedaleko od Granade sa još 4000 sugrađana od strane Frankovih nacionalista za vreme Španskog grašanskog rata. Uveče smo uhvatili bus za Valensiju. Karta nije bila ni malo jeftina (35 eura za studente), ali nemasmo izbora jer je to najjeftinije prevozno sredstvo.
2. Avgust, Ponedeljak
Oko pola 9 bili smo ispred prodavnice prirodnih lekovitih proizvoda koju drši naš domaćin Pablo. U 10h je stigao. Španci imaju dvokratno radno vreme, obično 10-14 i 16:30-20. Predložio nam je da obiđemo grad, a uveče da idemo njegovoj kući jer živi 40ak kilometara van Valensije. Nabavili smo mapu i počeli prvo sa obilaskom znamenitosti iz Lonelyplanet-a. Katedrala pored svoje mešavine romanskog, gotskog i baroknog stila i velikim brojem kapela u njenom sklopu sadrži i još jednu, veoma zanimljivu, znamenitost. To je Sveti Gral, krčag iz koga je Isus pio na Tajnoj večeri. Da je samo Den Braun znao da je tamo... Kasnije, dok smo sedeli na jednom trgu prisao nam je momak i pitao nas da li čekamo za besplatnu šetajuću turu po Valensiji. Rekosmo ne, ali se ubrzo predomislismo. Tura je bila odlična. Ispričao nam je celu istoriju Valensije, delimično i Španije i gomilu zanimljivih pričica toga podneblja. I to sve sa izvornim Škotskim akcentom! Ponudio nas je tigrovim orasima, od kojih se pravi čuveno špansko piće i rekao da je jednom imao veoma interesantnu situaciju vezanu za njih (tiger nuts). Naime, dok je nudio ljude jedna Amerikanka je istupila pred grupu i rekla da odbija da ih jede jer su tigrovi ugrožene vrste! Genijalan primer takozvanog Američkog slučajnog humora. Posle nas je doveo do jedne crkve i pokazao figuru golubice koja drži jaje u nogama. Ispričao je da su u 16 veku, za vreme velike gladi majke tu dovodile decu i ostavljale ih sa rečima da sačekaju da golubici ispadne jaje. Kasnije je promovisao tapas turu, koju on takođe vodi. Hrane bude i previše, tako da skoro uvek ostane. Ako neko baš izuzetno ostane gladan onda ga odvede kod jedne crkve sa figurom golubice...
U 8 smo bili opet ispred Pablove prodavnice odakle nas je odvezao kući. Kraj u kome živi je prelep, svuda se oseđa miris jasmina, kojeg i on ima ispred kuće. U bašti bazen i limunovo drvo koje daje plod tokom cele godine. Kako je to dobro, cele godine praviš limunadu od svog vlastitog limuna iz bašte. Čim smo stigli predložio nam je da se okupamo da se opustimo. Pablo ima 52 godine i živi sa svojim bratom Salvom (imaju još 11oro rođenih braće i sestara). Ne zna engleski toliko dobro, ali uspemo da se sporazumemo, malo i na Španskom. Salva ne zna reč engleskog ali je neverovatno prijatan uspevamo da komuniciramo malo na španskom malo na nekom univerzalnom jeziku. Kad ljudi imaju volje jezik nije prepreka. Dok smo se kupali Pablo je spremio večeru. I to kakvu večeru! Njami, njaaami... Piletinu na pivu i jastoga u bundevi uz salatu od nekog povrća koje nisam do sada video. Posle takve večere smo jednostavno morali da obećamo da sutra mi spremamo večeru. Od njihovog opušenog načina života čovek stvarno može mnogo da nauči.
3. Avgust, Utorak
Pablo je krenuo na posao, a mi sa njim do grada. Ovaj dan smo rezervisali za obilazak građevina Santijaga Kalatrave (http://www.spanish-living.com/palaces-museums-galleries-spain/city-arts-and-science-valencia), negde na kraju nekadašnjeg korita reke Tyria. Nekadašnje zato što su 60ih odlučili da premeste reku 7km van grada zato što je plavila, a na mesto reke su hteli da sagrade put. Građani Valensije su se protivili tome i svako veče su protestvovali i krišom sadili drveće i žbunje. Posle nekog vremena vlasti su odustale od namere i predložili projekat kojim će korito biti pretvoreno u park. Zbog toga se danas tamo nalazi park širine 100m, koji se proteže kroz celi grad i preko koga se nalaze mostovi, kao da je još uvek reka (http://www.culturia.org/video/vuelo.mpg). Neposredno pored Turie je i muzej lepih umetnosti (ulaz slobodan), koji isplati posetiti barem zbog Valaskezovog autoportreta i par Gojinih slika. U Kalatravinom Ciudad de les Artes y de las Ciencias posetili smo Hemesferic (bioskom sa platnom u obliku polulopte) i gledali dokumentarac o Arabiji. Iako zvuči veoma zanimljivo doživljaj nije bio toliko poseban. Zatim smo posetili Science centar. Utisak je bio sličan. Većina sprava i eksponata su za decu uzrasta osnovne ili srednje škole ili za one koji su preskočili pomenute ustanove. Uveče smo pravili pileći paprikaš sa knedlama koji se veoma svideo domaćinima. Bilo nam je veoma drago zbog toga. Posle kupanja u bazenu odspavali smo poslednju noć u krevetu na našem putovanju.
4. Avgust, Sreda
u 10h smo se oprostili od Pabla i Salve, zahvalili se na gostoprimstvu i prelepim, opuštenim trenucima i uhvatili bus za Barselonu. Oko 15h smo stigli do stana Anni, 66ogodišnje psihološkinje-novinara. Njena zgrada i stan su u totalnom haosu, ali je ona i pored toga bila ljubazna da nas prihvati i ustupi vreće za spavanje. Krevet u hostelu u Barsi u ovo doba godine ne bi mogao da se nađe ispod 20 eura po osobi. Anni je polu Jevrejka polu Jermenka, definitivno jedna od najšire obrazovanih osoba koje sam upoznao, a uz to je proputovala i veći deo sveta. Stan je na 100m od mora, od Barcelonete. Ostatak dana smo obilazili stari deo grada i Ramblu. Zašto Katalonci ne govore Španski, dođavola?! Uveče smo dobili još jednog gosta, Korija iz Long Ajlenda. Pošto u stanu nije fizički bilo mesta za još jednu osobu da spava Anni mu je predložila da spava na terasi.
5. Avgust, Četvrtak
Budimo se oko 11h. Jadan Kori je imao napad od strane klima uređaja na terasi. Sve stvari su mu bile mokre. On me je toliko oduševio svojom flegmatičnošću povodom toga. Totalno je bio ravnodušan! Ovaj dan smo odlučili da da posvetimo Gaudiju! Kuća Bastlo i Milo (Pardera), sa redom od 200 ljudi ispred svake i ulaznicom od 15 eura smo slikali spolja. Sagrada Familia je neverovatna (http://www.youtube.com/watch?v=v5EALCeAFgs). Veliki arfitekta je počeo da radi na njoj 1882. godine i znao je da je neće nikad završiti. Očekuju se da bude završena za 10-15 godina. Dogovorio sam se sa Mićom da ćemo ići da je vidimo kad je završe! 2km severno od nje je Gaudijev pokušaj kreiranja utopia kolonije Guell, sada park Guel. U njegovom ulazu je i kuća u kojoj je Gaudi živeo do smrti. Kažu da ga je udario tramvaj dok je gledao gore, u građevine. Ceo život posvetio je arhitekturi. U parku je moguće videti većinu njegovih korišćenih koncepata i vezu sa prirodom, na kojoj je stalno insistirao (http://en.wikipedia.org/wiki/Park_Güell).
Na Barseloneti je to veče bio muzički festival sa uličnim umetnicima iz celog sveta. Neponovljiv doživljaj i nastupi puni duha i prelepih melodija.
Oko ponoći smo se vratili kod Anni gde nam je stigao novi gost, Alex (Zeng), Kinez koji studira mašinstvo u Tuluzu. Kori je u toku dana raskrčio prostor u jednoj sobi, tako da je Alex tu spavao, a Kori opet na terasi.
6. Avgust, Petak
Probudila nas je spremačica oko pola 9. Kori je opet bio sav mokar jer je padala kiša po noći, ali, takođe opet i totalno ravnodušan povodom toga. Izašli smo napolje i posle još jednog u nizu mnogih supermarket-doručaka krenuli šetnju po El Born-u, Barri-Gothic-u, do Ramble. Ispred Pikasovog muzeja je bio red sa više od 100 ljudi, pa odlučismo da ga posetimo kasnije. Popodne smo uspeli da uđemo. Četvrta građevina u Španiji koju posećujemo sa delima velikog genija. Dela su podeljena po epohama njegovog života. Veoma je zanimljivo videti njegove radove sa 15-20 godina. Izgledaju kao radovi već uveliko formiranog slikara. Jasno se vidi zašto je nastavio da slika onako kako je slikao. Tu su još i radovi iz plavog, rozog perioda, kubizma. Meni najzanimljivija je bila njegova analiza Valaskezove slike Meninas. Po meni, definitivno jedan od najvećih slikara ikada.
Uveče smo dobili još dvoje cimera, Gil i Dženin, USA. On je taksista u Njujorku, Jevrej po ocu i Kolumbijac po majci, a ona polu Jevrejka polu Filipinka, studirala je staklo i pravi nakit. Međusobom pričaju na Engleskom, Španskom i Hebrejskom, koje menjaju kako im dođe. Anni im je ustupila drugu terasu.
7. Avgust, Subota
Krenuli smo sa Gilom i Dženin u šetnju gradom. Totalno su otvoreni i deluju veoma slobodno. Dženin oko vrata sve vreme nosi ogromnu oglicu sa preko 100 staklenih, šarenih kuglica. Svaki put kada prođemo kraj neke gomile sa smećem ona zastane i ovlaš pogleda šta tu ima. Kaže da je pantalone koje je trenutno nosila našla u smeću, kao i gomilu drugih, njoj veoma korisnih stvari. Veoma je zanimljivo posmatrati grad iz njihove perspektive. Gil je pričao o svojim doživljajim pri taksiranju, par epizoda je bilo kao iz holivudskih filmova. Njih dvoje, iako polu Jevreji su itekako protiv Iyraela i njegove militantne politike na Bliskom istoku. Posetili smo sa njima Sinagogu Major, koja potiče iz 3. veka nove ere. Popodne smo posetili Caixa Forum sa izložbama slika i fotografija i uveče uživali uz magičnu fontanu na trgu Espana. Svako veče se tu okupi oko 5000 hiljada ljudi koji slušaju muziku i uživaju u njenim bojama i koreografijama.
Oko ponoći stigosmo kod Anni, gde je stiglo još dvoje ljudi iz Francuske. Sada više nije definitivno bilo mesta za nas da spavamo, a nije ni bilo potrebe jer sutradan u 5 ujutru treba da hvatamo bus za Gironu, odakle letimo kući.
8. Avgust, Nedelja
Zaključili smo da nas trenutno u sobi sedi devetoro. Anni je htela da spava, pa smo mi ostali oko 2h izašli na plažu. Gil je kupio na nekom buvljaku manualnu mašinicu za šišanje i imaje ne neprikosnovenu želju da se ošiša do glave. Bio je veoma uporan u tome i kao rezultat posle pola sata je bila polu-obrijana glava sa gomilom pečata. Mićo i Kori su svirali gitaru. Kasnije smo se kupali, pošto je napolju dosta hladnije ulazak u vodu je bio dosta lakši nego danju. Imam osećaj da bih mogao danima da sedim u društvu ovih ljudi i da mi ne bi ni u jednom trenutku bilo dosadno. Oko pola 4 smo se pozdravili sa njima i krenuli na autobusku stanicu. Na aerodromu u Gironi smo upoznali dve Hrvatice koje kao i mi lete za Osijek preko Frankfurta. Kasnije smo u Frankfurtu igrali sa njima Pictionarry. Počela je da me sustiže prehlada. Pre sletanja u Osijek sam se kladio sa Mićom da li će naša draga porodica po nas doći sa jednim ili sa dva automobila. Mićo je pobedio jer su došli ipak sa dva. Lepo ih je sve ponovo videti, na okupu! Čak je i baba došla! Mićo je unapred poručio žutu supu, koje se uželeo. Oko 18h krenusmo kući. Prespavao sam ceo put, a ferveks je dao efekat i bilo mi je bolje. Uveče me čeka Nemanjina svadba! 4 države u jednom danu!
Oko 21h stigosmo kući.
Epilog
E, sad, što bih rekao Jovanče Micić, Tako je od mog dede tata postao pravi zapadnjak. Gore napisano napisah radi sačuvanja od zaborava i možda da nekom da podsticaj na slično putovanje po pomenutim destinacijama. Nekom će se svideti takav način putovanja, nekom ne. Što se tiče finansijske strane, Mića i ja smo potrošli nešto ispod 1200 eura za 20 dana, za sve (avionske i autobuske karte, hranu, hostele, suvenire...). Da smo ranije rezervisali avionske karte preko Spanair-a ispalo bi nas 200 eura manje, ovako je jedina opcija bila let iz Osijeka sa Ryanair-om. Ukoliko neko ima pitanja ili nedoumica vezanih za bilo šta od napisanog biću veoma rad da odgovorim.
Vladimir Kovačević,
vladakova@gmail.com
